Jeste da je tekst poprilicno dugacak,ali verujte mi... necete prestati da citate ako pocnete. To me drzi normalnom ovih dana. Da sam ja pisala, upravo ovako bih ga napisala. I,II,III,IV,V i VI su nezavisne jedna od druge. I ne preporucujem (ako ih ima) da citaju deca ispod 18, nece shvatiti.

I)
"Ja Viskovic, bio sam mikrob. "Nije vazna velicina",slusao sam."Vazno je da budes ono sto jesi."
Kao da je to lako.NIsam imao vremena ni da se vezem za svoje ime, a vec sam postao dva mikroba: VICKO i VIC. A zamislite samo kako mi je bilo kad sam se pretvorio u cetiri mikroba: VI, SKO, VI i C. To me je rasturilo na komade.
Kao uostalom sve nas u prekambrijumu."Sta da se radi", govorili smo tad, "takav je zivot." Metabolizam-cinilo mi se da je to bolje objasnjenje. Za nas je pojam zabave predstavljalo sed(imentiranj)enje s koacervatima i proteinoidima, a metan i amonijak smo smatrali "dobrom atmosferom".
Kad su poceli da me oslovljavaju sa V,I,S,K,O,V,I,C, shvatio sam da je vreme da nesto preduzmem. Ali, sta? A zatim i ko? Bio sam u manjini i sa samim sobom, a svet mi se obracao sa "vi".
Tada sam cuo taj Glas: "V,I,S,K,O", rece mi, "vreme je da postanes zivotinja." "Zivotinja?" U takvim okolnostima je valjalo razmotriti predloge: ono sto je za nekoga degeneracija, za nekoga drugog je moglo da predstavlja evoluciju. "Ne znam odakle da pocnem", priznali smo. "Najpre treba da budete sebicni, puni sebe. Da se svom snagom drzite svog malog 'ja', to ne bi trebalo da ti bude tesko..." Probali smo. Ono sto je od mene ostalo u tih osam mikroba, ponosno se trglo, postalo zitkije i uz herojski napor se ujedinilo u jednu jedinu plazmodiju. Verujem da je to bio prvi visecelijski organizam i da sam to bio prvi pravi ja. Upravo tako, ja , Viskovic. "A sad?",upitah. "Hm.. Sad treba da naucis da ubijes i rastrgnes svog bliznjeg. Tako krupnom, kakav si postao, to ne bi trebalo da ti bude problem." "Druga ziva bica?" "Ziva samo dok ih ne ubijes, Visko. Nema nista lose u tome; to se zove heterotrofni zivot. Nije mi delovalo opasno, susedi su mi bili prilicno krzljavi. Pogledah malo oko sebe i odmah nadjoh ono sto mi je odgovaralo:Cukotic bacil, Petrovic vibrion i Lopez spiroheta. Tri virulentne kuzne paleoklice, zbog cijih sam toksina tokom celog arhezoika bio bolesnjiv. Pridjoh im, halapljivo ih zgrabih i rastrgnuh. To je bio prvi slucaj "prirodne selekcije", pojam koji ce kasnije doziveti veliki uspeh.
"A sad?" "Sad treba da naucis da... radis one stvari... Da, ovaj... da se povezes s drugim organizmom i da se prespojite. Nadji nekog ko ti se svidja i razmenite malo DNK." "Ali..." "Nije to nista ruzno, Visko, samo sledi svoje srce." Mislio sam da govori o VICU, tri celije koje su mi se komesale u sredistu trupa, i uz malo maste, mogle su se smatrati srcem. Izbacih V i stadoh da posmatram kuda ide. Odmah je odmaglilo, otisnulo se uvijajuci i izvijajuci plazmu. Sledio sam ga veslajuci bicevima, sve dok ga nisam ugledao kako se pridruzuje jednoj belancevinastoj zelatinastoj masi srebrnkaste mikroplazme dugih vlaknastih trep(lj)avica i jarkih kocrvenih fimbrija. Tu sam mu izgubio trag. "Ej, ti, zelatinasta!",viknuo sam "Varam li se ili si ti to uzela moje srce?" "Srca ovde dolaze i odlaze", isceri se kradljivica srca. "Kako izgleda to tvoje?" "Okrugla mikroplazma, bila je prilicno gipka i meka kada sam je poslednji put osetio kako pulsira." "Tja, mozes sad da ga uzmes nazad, ako hoces. Ali moras da dodjes po njega, plazmodijo." "Plazmodija je morfotip, a zove se Viskovic." "Aha, kako da ne, a zelatina ti je strina i zove se Ljuba." Obazrivo sam joj prisao i priljubio se uz njenu lepljivu masu, zatim sam izvukao I, uspravio ga i zario u njeno telo kako bi naslo begunca. op-op, izgubih i I koje se izmigoljilo i bacilo s plazmom i periplazmom u njeno U. Tako sam izmislio seks. Bio sam malo nespretan, ali sam se od sveg srca trudio. Pitao sam zelatinu kako joj se svidelo? "Sta, ovo je bio seks?", prasnula je u smeh podrhtavajuci. "Ovo ti nazivas seksom?" i dalje se smejuci kao luda, zgrcila je analnu cevcicu i otisnula se bez traga, ostavivsi me tu, slomljenog srca.
Bolela me je ta praznina, taj ponor u sredistu mog bica. Da se razumemo, VISKOC nije ruzno ime, ali to je ime POVREDJENE plazmodije, zivotinje s onesposobljenim "ja". Odlucih da oko ostatka srca podignem kavez od secernih peptida.
"Nemoj to da radis, Visko", upozorio me je glas. "Opet ti!", prasnuh. "Moze li se konacno znati ko si ti, do djavola?" "Ja sam... glas tvoje drevne plazme. Prvobitni mikrob, Protocelija iz koje ste svi rodjeni, Ja koje obuhvata sve vas. Mozes da me zoves 'VI'." "VI?" "Da, VI. VI kao VIsko, tvoj um, VI kao VIc, tvoje srce, VI kao seme koje si posejao, VI kao sam zivot, sine moj." "Vidi, vidi..." To izlaganje je donekle bilo logicno. Mozda je u meni i ostalo nesto prvobitnog mikroba. A mozda je ostalo i u drugima. "Ako je tvoja plazma u svakom od nas, znaci da je ima, primera radi, i u onoj Ljubi." "Upravo tako. I nesto cu ti obecati: ponovo ces je naci, Visko, ponovo ces je naci. I mozda ce tada biti malo bolje. Mozda. ... Viskovicu." "Cekaj, cekaj. Nazvao si me Viskovic, ali jasno je da to ime vise nema smisla." "Znam sta sam rekao. Zaviri u svoje srce i videces da sam u pravu. Hajde, ne boj se, nije to nikakva duhovna vezba..." Presamitio sam se, hidrolizovao polisaharide i zavirio. naravno, video sam samo C. ALi pri tom bliskom susretu primetio sam kako su mi V i I iz VISKO zivnuli. Duplirali su se, delili na reznjeve, razdvajali, sastavljali.Posle nekoliko minuta sasvim su se obnovili i pred sobom ugledah njega, VICA. "Neka sam...",vrisnuh. Ja sam ponovo JA, ona stara zivotinja, i osecao sam se bolje nego ikad. Lepo, rekoh sebi, bas lepo, sad me vise niko nece zaustaviti, vreme je da svima ocitam bukvicu, celom tom lopovskom ekosistemu! Briznuh u plac istovremeno se smejuci, kao neko dete. Bio sam siguran da ce iz mojih slanih suza nastati more, a u njemu ce se zaceti zivot, pravi zivot... "Bravo, ti si prava zivotinja",pohvalio me je glas,"medjutim treba jos ensto da naucis..." "Da cujem.Mejozu? Fermentaciju? Ontogenezu?" "Smrt, Visko." "Salis se." "Nisi vise mikrob, Visko. Zivotinje umiru." "Samo trenutak, samo trenutak...da se lisism svega?" "Svega."

II)
"Tata, hocu da prestanem da pijem."
"Ne pricaj gluposti, Visko, ti si sundjer."
"Pa sta to treba da znaci? Da cu celog zivota visiti na ovom skolju, upijati vodu i cediti se, kao neka biljka?" "Ti i jesi biljka, Visko,ili, u svakom slucaju, zoofit. Kakvi su ovo razgovori..." Bio sam ocajan. Svi moji pokusaji da zaplovim kroz zivot i sledim ideale, propali su. Oh, da sam imao misice pa da se otisnem do kalcifikovane sundjerke koju sam voleo, pa da se spojimo u jedan jedinstven sycon(jedan od 3 osn.tipa strukt.sundjera)! Oh, da sam imao oci da je gledam, usta da joj kazem da je volim! Mogao sam da osetim samo azotni miris moje lepotice, koji mi je donosila struja. Time lebdecim cesticama podario sam oblik, pore i ime: Ljuba. Jedini nacin da krunisem nasu ljubavnu pricu bio je da nekim sprematozoidom doprem do nje, ali struja ih je uporno nosila na suprotnu stranu, prema mojoj mami, sestrama i babama, stvarajuci svakovrsne porodicne neprilike i rodoslovne zavrzlame. Stanje se dodatno pogorsalo periodocnim promenama pola koje smo mi sundjeri morali da otrpimo. Nije mi bilo lako da prihvatim cinjenicu da je moj otac zena voje majke, da je njegova kcer, tj moja sestra, njegov deda, i da je njegova baba takodje njegov brat, tj moj stric. ...I nije bilo tesko razviti zdravu licnost kad supljine svojih trepljastih komora delis s porodicnom majkom,sestrama sklonim rodoskrvnucu i ocem biseksualcem.Kad su jedine anatomske crte na osnovu kojih mozes da izgradis identitet stomacna supljina i crevni otvor. ...Prednost cinjenice da si sundjer bila je u mogucnosti da nadjes zaborav u picu. Molio sam se da se nesto dogodi. Neki potres u Zemljinoj kori, neka ekoloska trauma...I nesto se konacno promenilo.Struja. Promenila je smer i napokon sam mogao da oplodim sundjerku koju sam voleo!Ah!Bio sam srecan, ganut. Odmah sam smislio da spakujem svoju spermu u okca i ospem paljbu.ALi nisam mogao da nadjem spermu."Tata!", vrisnuo sam "sterilan sam!" "Nisi sterilan, Visko, ti si zenka, bas kao i ja." Osetio sam nesvesticu.A Ljuba je u medjuvremenu postala muzjak i nije mogla da dobaci ejakulat do mene zato sto sam sad ja bio uzvodno! Na nevolju se nakalemila i ironija sudbine i sa svih straba me napade sperma mojih rodjaka..."Proklestvo",praskao sam,"prokletstvo!" Cak me je i moja cerka napumpala. Bio sam sopstvena vekrva, do djavola, sopstvena svekrva! Ma mozda to i nije tako lose, uzdahnuo sam. Mozda necu omrznuti snaju koja je u meni. Mozda ce me tako moja nesreca konacno usreciti."



III)
"Ljubo, zasto me ne volis?",pitao sam je.
"Zato sto si crv, kukavica, nemas kicmu, nemas petlju."
"I jos?"
"Zato sto nemas duha, nemas mozga, karaktera, osecanja."
"I jos?"
"Ne umes da volis, nemas srca."
"I jos?"
"Imas mali organ."
"Samo zbog toga?"
"Da, Visko, nikad ne mislis na mene, sebican si, obican parazit, samo znas da uzimas, zivis na moj racun, nista ne radis, nista te ne zanima, osusila sam se zbog tebe, ides mi na zivce. Kad ces vec jednom prestati da me mucis?"
Tako se najezila od odbojnosti i gadjenja da joj je celo telo uzdrhtalo, zatim jos jednom, pa jos jednom. Dobro sam se uhvatio sisaljkama za sluz njene utrobe cekajuci da je prodje napad besa, zatim obrisao sisaljku od krvi i pitao je:" A sta su mi mane?"


IV)
"Ko sam ja?", pitao sam se. Posto nisam nasao odgovor, obratio sam se ocu. "Zavisi od okoline",objasnio mi je. "Mi, kameleoni smo ti kao predah izmedju dve reci." "A...sta je sa nasom individualnoscu?" "Sta ce ti jedna individualnost kada mozes da ih imas sve? Kakva je korist od toga da budes ono sto jesi kad mozes da zavedes sjajne gusterke, dobijes dobre ocene u skoli i najuris suparnike jednostavno tvrdeci da si neko drugi? Ugledaj se na mene - danas sam tvoj otac, a sutra, ko zna ko."...


V)
Cim sam se rodio, obasuli su me komplimentima. "Kako je lep", mama se topila od zadovoljstva. "Prava je bubasvaba.Sarenija je od ostalih, privlacnija."BIla je uistinu zadovoljna onim sto je videla. Ovako nov novcat, verovatno nisam bio toliko ruzan prizor. Radovao sam se sto sam dosao na svet i osvrnuo se okolo kako bih se uverio da nema grabljivaca; bilo bi mi krivo da se proslava brzo zavrsi. ...Svidela mi se pomisao na to da cu zivot zapoceti s izvesnom prednoscu u odnosu na njih, makar to bilo i nesto tako prolazno kao sto je lepota. Ali, tata se postarao da mi pokvari odusevljenje. "Ne slusaj svoju majku sinak, i dobro bi bilo da odmah saznas kako stvari stoje. Mi smo balegari, momce, i jedino sto je u nasem bitisanju vazno, pa, eto ...to su govna." Zaprepastio sam se...

VI)
"Kakav je bio tata?", pitao sam majku.
"Hrskav, pomalo slan, bogat vlaknima."
"Mislio sam-pre nego sto si ga pojela."
"Bio je nesiguran lik, brizan, neurotican, manje-vise poput svih muskaraca, Visko."
Kao nikad do tad osecao sam bliskost prema tom roditelju kog i nisam upoznao, a koji se istopio u maminom stomaku u casu mog zaceca. Nije mi pruzio toplinu, ali je ugradio u mene energiju koju mama nije sagorela. Hvala ti, tata , pomislih. Znam sta za jednu bogomoljku znaci zrtvovati se za porodicu...



A.Bofa




Fantasticno!